DOŽIVLJAJ NESTVORENE SVETLOSTI

 Ioannis Lotsios, traslate in russia by Vladimir Srbljak,  manastir-lepavina.org

U vreme ove teške ekonomske situacije, druge nedelje posta, upoznajemo se sa ličnošću Svetog Grigorija Palame kao nastavak nedelje Pravoslavlja. Specifično će mo govoriti o doživljaju Nestvorene Svetlosti. Ovo je bitno za sve članove Crkve: sposobnost da se doživi Nestvorena Svetlost i da se odbace pogrešne metode koje dolaze iz zapadne teologije i duhovnosti. Sveti Grigorije Palama kaže:

 

"Ako po Barlaamu, sa Bogom se nemožemo sjediniti kroz Njegove nestvorene energije i ako je Bog daleko negde iznad neba, ljudi će ga odbaciti i treba će im drugi Bog."

 

Ovde je u pitanju spasenje ljudi. Sveti Grigorije Palama je razlikovao Božju suštinu i Božje energije. Energije se mogu detektovati kroz rezultate, kroz tvorevinu. Tvorevina je različita u odnosu na Nestvorenog Boga. Individualno sjedinjenje sa Bogom se postiže sa nestvorenim energijama Svetog Duha. Sveti Otac se poziva na ovo u njegovoj besedi na Preobraženje:

 

"Ova Svetlost je Svetlost Božanske prirode, i kao takva ona je Nestvorena i Božanska… Ova Svetlost nije svetlost za čula, i oni koji je doživljavaju ne vide je njihovim čulnim očima, već oni bivaju izmenjeni silom Božanskog Duha." 

 

Blagodat Božja je nestvorena (gratia create). Bog je nepoznat i poznat. On je nepoznat po Njegovoj suštini, a poznat po Njegovim energijama. Na ovaj način čovek zadobija i sjedinjuje se sa Bogom. Blaženi i Sveti naše Crkve pokazuju nam način zadobijanja ove blagodati. Sjedinjenje Boga i čoveka se dešava u doživljaju svakoga dana, a ne u tehničkim shvatanjima određenih istina. 

 

U ljudskom trudu za vreme Velikog Posta, ponuđena nam je božanska blagodat, ne samo da razumemo Božja dela kroz istoriju, već i da upravljavamo sa današnjicom i modernom stvarnošću, pretopljenom u prijateljstva, vrednosti, i u ljudski život koji je ispunjen nestvorenom blagodaću. 

 

Nepoznati i neistraženi Bog se tačno nalazi u slabostima ljudi da dožive suštinu Boga. Šta se obično dešava je otuđenje Boga iz moderne stvarnosti, iznad dohvata ljudskog života. Tako da Božje prisustvo postaje emocionalni i filozofski doživljaj, zasnovan na filozofskom i emocionalnom traganju. 

 

Postoje i oni ljudi koji su tražitelji i njihovi doživljaji nisu doživljaji i izraz stečene božanske blagodati. Ti doživljaju su ili demonski ili psihološki koji su rezultat tehnike balansiranja problema čovečanstva. Ali oni sigurno ne dovode do pravog rešenja. Oni su rezultat bolesti. Dokaz ovome su mnogi tražitelji koji su naučili tehnike Istoka.

 

Takođe smo zainteresovani za duhovne i ekonomske probleme koji dolaze. Ponekad prenaglašavanje jednih nad drugim odvlači čoveka od onoga što jeste, a on je psihosomatsko biće. I onda idemo u dva pravca. Šta više, postoji percepcija da između ova dva pravca nema ničega zajedničkog. Postoji život "u Hristu" i život "van" u svakodnevnoj rutini. Ovo dovodi do udaljavanja Boga iz našeg svakodnevnog života, menjajući ideju u ideologiju, ili čak u podstrek da se borimo sa ekonomskom krizom koja se širi. 

 

Ali Sveti Grigorije Palama poništava predhodni stav i kaže: Bog se može spoznati i On Sebe manifestuje kroz Svoje nestvorene energije. Ne kao abstraktni odnos između Boga i čoveka, već kao prijatelj, kao Osoba koja može da voli i koja može da se voli. Inače, On bi bio neshvatljiv Bog, suštinski nepostojeći.

 

Živimo u periodu kada se različiti doživljaji smatraju poznatim, kada neka osoba može da vidi nešto, kao u jogi ili u nekoj drugoj metodi koja traga za "božanstvom". Ono što je osnovno je bitnost Boga, da li se on može spoznati, i da li je On Osoba ili sila. 

 

Mi možemo da razlikujemo pravi doživljaj božanske blagodati od lažnog. Sveti Grigorije Palama nas ipravlja na našem putu i u našem svakodnevnom životu u kome tražimo odgovore na duhovna i ekonomska pitanja.   

 

Kroz Isihastički doživljaj mi stičemo pokajanje, pobožnost i spoznaju sebe. Bog je Osoba koja je stupila u vezu sa ljudima. To je tačno to sjedinjenje Božanskog sa čovekom koje nas štiti od izolacije i usamljenosti današnjice, a za sve to je potreban duhovni rukovoditelj.

Ioannis Lotsios

 

Preveo: John Sanidopoulos

 

Prevod sa engleskog Vladimir Srbljak

23 april 2013 god.